Not great. Not terrible.

Pre dve godine sam mislila da je najvažnije da imam posao. Da pripadam nekom kolektivu, imam platu i izazove. Da budem menadžer. Da me neko hvali, da veruje u mene i da me poštuje kao radnika. Da budem deo ekipe, da dam i više nego što treba, da prećutim i ne kažem šta mislim. Da je ok raditi i tuđe poslove jer posao mora da se završi, da žvaćem krupne zalogaje dok se ne ugušim, da mi se telo raspada od umora i nemoći, da se žrtvujem zarad tuđe sreće. I nisam htela da budem bez posla jer je bio sve što imam. A onda mi se desio život i ja dobijem status nezaposlene.

Praznina se punila stidom, tugom, beznađem, besmislom, kompleksima niže i više vrednosti, besom, sumnjama, poređenjem sa drugima, razočaranjem, preterivanjem, odustajanjem, odbacivanjem, kažnjavanjem, glupošću, usamljenošću, skrivanjem, katastrofiranjem.
I trajalo je to dugo. Dovoljno dugo da je postalo… dosadno. A kad je nešto dosadno onda mu je došao kraj. A kad je kraj, onda je vreme za novi početak.

Taj početak mi je doneo novu prazninu. Ali ovog puta sam je punila koučingom, mačevanjem, bioskopima, poznanicima, drugarima i prijateljima, Surovim strastima, idejama o biznisu. Radionicama, predavanjima, knjigama i kvizovima. Raznim usudima, suočavanjima, izborima, maštanjima. Terapijom, rifrejmingom, veseljima koja su me podsetila da je ljubav najvažnija, slobodom mišljenja, prihvatanjem stvari i stanja, davanjem koliko je potrebno, uzimanjem koliko mi treba. Pitanjima koja su mi bila važna, odgovorima koji su me menjali, vizijama, planovima, rizicima, opravdanim odustajanjima, inspiracijama, rešenjima. Poljupcima, zagrljajima, smehom i ukrotivom tugom, filozofiranjima i zaključcima, prijatnim osećanjima, nežnim dodirima. Svim što me podseti da je i to život. I da je moj.

Danas radim onaj posao koji me ispunjava i čini da ovaj život koji sad imam bude još bolji. Valjda se to zove balans. A kad se nešto neočekivano desi, vratim se u početnu poziciju i setim se jedne Nevene koja me pita: “Bojana, a je l’ to ljubav prema sebi?”