Kouč nije Milorad

Koliko puta ste videli naziv neke pozicije i na prvu pomislili bože koja glupost, a kada ste pročitali opis shvatili da ipak ima smisla samo je naziv totalni promašaj? Neki od tih primera su: Appointment getter – komercijalista, Digital Marketing Ninja – kreira sadržaj na društvenim mrežama, Menadžer influensera – štagod. U tim situacijama uvek se setim ovoga:

Ekzekjutiv biznis development akaunt menadžer. Dakle, pojma nemam čime se baviš i zvaću te Milorad.

Isto ovo se desilo i sa koučingom, najvećom kontroverzom na ovim prostorima. Mnogi danas misle da su koučevi klasični Miloradi. A da li je baš tako?

Pre dve godine sam se našla na prekretnici u svojoj profesionalnoj karijeri, odnosno razmišljala sam čime bih mogla da se bavim – da ima veze sa ljudima i njihovim razvojem i da od toga mogu da živim; a sa druge strane, da bude korisno u bilo kojoj organizaciji. I tako, tražeći inspiraciju, besomučno kliktanje me odvelo do koučinga. Vrlo brzo sam prelomila i krenula sa edukacijom koja bi me veličanstveno promenila i stvorila novi identitet.

Očekivanja su bila velika: čitala sam o tome kao o procesu pomoći klijentu da ostvari svoje ciljeve, da poboljša odnose u svojoj zajednici, da se lično unapredi. I naravno šta mi je palo na pamet – pa da, JA ću da mu pomognem tako što ću da mu dam savet, sugestiju, da mu predložim šta da čita, kome da se javi, na čemu da radi. Ali…

Šta radi kouč?

Kada sam krenula na edukaciju, koučing je bio sve samo ne savetovanje, predlaganje rešenja, predavanje. Priznajem, malo sam se razočarala tog prvog dana jer zaboga što bi neko išao kod kouča kad sve može sam da uradi, i šta ću mu ja? Zadatak kouča je da inspiriše, a klijent sam dolazi do rešenja. Mo’š misliti!

Posle par dana kada su se utisci slegli i kada je osećaj tog blagog razočaranja splasnuo, shvatila sam koja je najveća vrednost koučinga: postavljanje pitanja!Koliko god zvučalo isprazno, postavljanje pravih pitanja je blago i nije baš lako. A prava pitanja su ona koja pokrenu moždane vijuge.

Sigurno ste bili u situaciji da imate neki problem i ne znate kako da ga rešite, npr. nervira vas šef i hoćete da date otkaz (primer ima smisla samo ako ste još uvek srećnik koji u doba korone ima posao 🙂 ).

Milorad bi rekao: “Ma daj otkaz, ko je bre on da tebe maltretira, nisi zaslužila posle toliko truda da se neko tako bezobrazno ponaša prema tebi!” ili “A je*la ga ti, što si tako osetljiva, pusti budalu, proći će.” ili “Jesi luda sad da daješ otkaz, kad jedva imaš od čega da živiš?” Dignite dva prsta ako ste ovo čuli barem tri puta u svom životu.

A dobar, edukovan kouč će vas najpre vratiti na početak, da razmislite šta očekujete od svog šefa, zašto vam je važan taj posao, koje su moguće posledice vašeg ostanka ili otkaza i na kraju šta ćete VI da uradite po tom pitanju.

Između ovih pitanja ima još mnogo pitanjca koja za cilj imaju da vas navedu da razmislite i nešto uradite. Ne da se jadate, rešavate emocionalne krize i prebacujete odgovornost, nego ako želite da “jedete iz svoje bašte onda da zasučete rukave, uzmete lopatu i riljate!”

Ko je kouč?

Imam utisak da svako ko nije znao kako da nazove to neko izmišljeno zanimanje koje na bilo koji način ima veze sa ličnim razvojem, da je pomislio da je kouč pravi izbor. U našem rečniku ne postoji prevod ovog termina što je savršeno poslužilo za dovođenje drugih u zabludu ili za sprdnju. Isto tako, neki su završili obuke kod samoproklamovanih učitelja i degradirali se postavljanjem motivacionih, besmislenih parola kako je život prelep i da je sve lako, dovoljno je samo da verujete. Kako da ne! Da ne zaboravim sve one babe koje važe za najbolje lajf koučeve jer su one preživele sve muke ovog sveta i imaju iskustvo od životne važnosti. Sve su to klasični Miloradi 🙂

Kouč može biti svako ko ima minimum godinu dana da odvoji na intenzivnu obuku za sticanje sertifikata. To je jedan od onih sertifikata koje s ponosom okačite na zid jer podrazumeva:

• Početnu obuku u trajanju od 136 sati
• 100 sati koučing sesija (sesija traje do 1h, pa sami izračunajte koliko vam klijenata treba)
• Demonstraciju sesija uz monitoring od strane kouča-trenera
• Stalno ulaganje u nove obuke i svakodnevnu primenu naučenih tehnika

Dakle, postati sertifikovani kouč zahteva mnogo vremena, posvećenosti a i mnogo novca. I ono najvažnije: radite po akreditovanom programu međunarodne organizacije. Ne izmišljate toplu vodu i ne radite šta vam padne na pamet.

Kad naletite na sertifikovanog kouča znajte da je to osoba koja svakodnevno koristi ono što je pročitala ili naučila jer jednostavno ima želju da bude dobra u tome. I nije retkost da u toj fazi shvati da joj uvek nešto fali pa tom učenju nema kraja i traje još koju godinu. Svaka koučing sesija ima svoj početak i kraj i dobar kouč prepoznaje da li se bavite svojim okruženjem, ponašanjem, sposobnostima, uverenjima ili identitetom. Moguće da je i Milorad ovakav 🙂

Ja sam do sad imala prilike više puta da prođem profesionalnu koučing sesiju i svaki put sam došla do rešenja i uradila ono što sam naumila. Moj Skillosophers je rezultat toga. Hvala mojoj Tihani i mojim trenerima! Nijedan od koučeva koje znam ne bavi se teškim temama kao što je rešavanje tuđih problema. Svi su mi do sad rekli: “Ko sam ja da ti sudim?”

Zašto je koučing dobar?

Jednostavno je: kada želite nešto da ostvarite, a malo vam fali da biste došli do cilja, tad je kouč pravi sagovornik.

Kada odlučite da kupite novi auto sigurno nećete otići kod psihoterapeuta, kao što nećete ići kod kouča kad ne znate kako da se izborite sa nekom traumom.

Milorad je isto opcija, ali zašto biste dozvolili drugome da se meša u vašu rabotu? Drugo je kad nešto ne znate da uradite pa potražite osobu koja će vas tome naučiti. To nema veze sa koučingom, to je posao trenera ili mentora.

Mnogi od nas znaju šta je cilj, ali kad ga treba jasno postaviti: dati mu ime, odrediti resurse, napraviti akcioni plan i na kraju izvršiti ono što je isplanirano pozovu se na slabu motivaciju ili traže da sudbina preuzme stvar u svoje ruke. Onda potraže Milorada za ohrabrenje, da im on da snagu, a bolja opcija bi bio kouč koji bi ga podsetio šta u stvari hoće.

Dakle, vreme je za kouča onda kad zapnete pa ne znate odakle da krenete ili se vrtite u krug; onda kad vam treba neko da vas trgne iz bunila da niste sposobni; kad mislite da vam je potrebno više od ovoga što imate da biste počeli i u svim situacijama kada želite da razvijate svoj potencijal.

Problem – jedina veza

Iako su kouč i Milorad suprotnosti koje se nikako ne privlače, jedina stvar u koju veruju je problem. Jednom služi za rešavanje, a drugom za izbegavanje 🙂

Koučing je partnerski odnos između klijenta i kouča koji se zasniva na verovanju da klijent ima sve resurse koji su mu potrebni da ostvari ono što je naumio. Isto to i Milorad veruje, samo iz drugog ugla.

Kouč bodri svog partnera tako što ga prati u realizaciji njegovog cilja, ne govori mu da je majstor i pušta ga da sam odluči šta je za njega važno. Veruje svom parteru da najbolje zna šta je njemu potrebno. Poštovanje, ja bih rekla. Milorad nameće osećanje zadovoljstva i uveren u snagu pozitivnih misli, poziva klijenta da ignoriše problem. “Nemoj misliti o tome, sutra je novi dan.”

Klijent, s druge strane, počinje da analizira svoj problem i kroz nalaženje rešenja on zapravo misli o sebi iz više uglova, jer ta analiza podrazumeva ljubav prema sebi ali i samokritiku. Vremenom on postaje zadovoljan i raste jer vidi rezultate svog rada. Sa Miloradom, on postaje lenj, a ego vibrira 8 stepeni po Rihteru.

---

Nerealno je očekivati da je život samo pozitivna misao. Dalaj Lama je retki srećnik koji živi takav život. Mada, i on je morao nešto da uradi pre toga, ako ništa drugo da se spakuje i ode na Tibet. Mi, ostali smrtnici, moramo da se zadovoljimo ovim što imamo i da živimo ovozemaljski život pitajući se gde je greška i ko će da nam pomogne. A sve je moguće kada znate šta hoćete.

I zato verujte u svoje snove, zalivajte svoje misli pozitivom kao biljku svežom vodom, ne kinjite sebe jer ste blago ovog sveta. Samo mislite pozitivno a zvezde će učiniti svoje. Koji sam Milorad 🙂