Ljudi mogu da misle i dugo su zbog toga bili posebni. Srećom, nauka je dokazala da i životinje imaju kognitivne sposobnosti, te su ljudska bića dobila ozbiljnu konkurenciju. Jedina mana svega toga je što ne znamo šta nam kaže besan ris ili napušteno mače, dok čoveka razumemo. Ponekad zažalimo u oba slučaja.
Često se pitam da li ljudi uopšte razmišljaju o tome kako će njihovo mišljenje uticati na druge. Društveni fenomeni, međuljudski odnosi ili ekologija najčešće su okidači za pokretanje mentalnih procesa. Tehnologija je omogućila razne načine izražavanja, a da li je to mišljenje svrsishodno prepušteno je drugima da odluče. Dobro bi bilo da mišljenje ima neku širu poruku, problem-rešenje, i da nije samo puko negodovanje ili pohvala.
Kritička misao danas doživljava svoj vrhunac i više je nego ikad zloupotrebljena. Često maliciozna, egocentrična, nekorisna, ponižavajuća, štetna, usmerena je na jedno – kako uniziti nekog ili nešto. Kritička misao za cilj ima izazivanje promene, bilo ponašanja ili samog mišljenja i sve što ne vodi tome je samo… trabunjanje. I ne samo što je trabunjanje, nego je i dobar poziv na konflikt. Uzeću ovaj primer sa Facebook-a, jer je skoro pa školski.
Šta imamo na meniju?
- Prodavnicu
- Kupca
- Prodavačicu
- Masku
Da se ne bavim time da li je stvarno izbačen; da li umišlja da je jači od odluke više instance koja je naredila da su maske obavezne; da li je on važniji od zdravlja prodavačice koja tu radi; da li je njegova kupovina važnija od prodavačicine egzistencije; da li je on doveo u pitanje poslovanje te prodavnice; da li je on huškao komšiluk…
Pretpostavljam da je ova stambena matematika trebalo da ukaže da se poznaju, da žive blizu, sreću se i bez maski pa kao, svejedno je da li će je nositi u prodavnici. Pretpostavljam da je ljut i uvređen jer su ga izbacili. Pretpostavljam da u blizini ima drugu prodavnicu, pa mu nije ni važno. Sve su ovo pretpostavke, a zna se da je pretpostavka majka svih zaj*ba.
Da je malo utišao svoj ego, čuo bi prodavačicu koja mu se izvinjava i kaže „da može ostati bez posla ako dobije i najmanju gripu ili pusti nekog bez maske.“ Pretpostavljam da je bila uplašena zbog toga. Pretpostavljam da je bila ljuta jer joj u prodavnicu ulazi neko ko ne poštuje odluku koju ona nije donela. Pretpostavljam da je bila tužna jer mora da se bakće ovakvim situacijama. Pretpostavljam da se osećala poniženo jer mora nekome da se pravda što radi svoj posao. Sve su ovo pretpostavke, a zna se da je pretpostavka majka svih zaj*ba.
Da li je teško ispoštovati tuđi prostor i tuđu odluku? Da je ona kojim slučajem dolazila kod njega u kuću gde se nose maske da li bi on isto tako postupio? Gde je nestalo to osnovno ljudsko razumevanje tuđih potreba? On je samo mogao da stavi masku na pet minuta, završi kupovinu i izađe. Ona je samo mogla ćutke da otkuca račun i da na miru nastavi da radi svoj posao.
A svega ovoga ne bilo da je kupac znao za NLP alat – tri perceptualne pozicije.
Šta su perceptualne pozicije?
Perceptualne pozicije su način na koji posmatramo neku situaciju iz više uglova. Postoje tri pozicije:
1. Pozicija JA: smisao događaju dajemo iz naše perspektive, a to znači da smo događaj obradili kroz naša uverenja, iskustva i vrednosti. Dakle, „Kako ja to doživljavam? U ovom slučaju, kupac smatra da nije ispoštovan.
2. Pozicija TI: Kada se prebacimo u „cipele sagovornika“ postajemo empatični i razumemo drugu stranu. Ne, ne moramo da se složimo, važno je da se uvažimo. „Kako ona to doživljava? Nije joj svejedno, mogla bi da ostane bez posla.
3. NEUTRALNA: Iz ove pozicije mi smo potpuno odvojeni i posmatramo situaciju kao treća strana. Tada se emocionalno distanciramo i događaj posmatramo bez naših interpetacija. Kao da smo iznad situacije. Šta se ovde događa? Prodavačica radi. Ja ulazim kao kupac. Maska je obavezna.“
Zašto su korisne?
Promenom perceptualnih pozicija pokazujemo našu fleksibilnost, sposobnost da događaj pogledamo iz više uglova i ne budemo jednostrani. Pored toga, isključujemo emociju koja je glavni okidač za konflikt, a osvestimo samo ono što vidimo i čujemo. Promena pozicija je izuzetno korisna kada nekome dajemo fidbek, povratnu informaciju a naročito je važna u situacijama kada nam je stalo da razgovor teče u dobrom pravcu i kada nam je ishod bitan. Tamo gde to nije slučaj… pa zašto bismo se uopšte bavili time?
Najprostije rečeno, menjamo pozicije kad želimo da smirimo strasti.
Svako do nas se ponaša u skladu sa svojim uverenjima. U tumačenju nekog događaja ne postoji tačno ili netačno, i činjenice (ono što vidimo i čujemo) su jedino što je istina. Ova priča se završila podsmehom na društvenim mrežama koji su uglavnom bili usmereni ka ličnosti autora, ne i njegovom ponašanju. Ali tako prođe centar Univerzuma, koji očekuje da mu se neko izvinjava što postoji.