Većina ima nalog na LinkedInu i zna kako da ga koristi. Smatra se da je to mreža gde se konekcije spajaju zbog posla, da je to najveća “nije-se-dogodilo” mreža, a za neke je to sjajan kanal gde će sve svoje frustracije da izbaci. Kao Twitter, samo što u „bio“ stoji neka super-strava pozicija, a ne „teram sve po spisku za džabe i kukam za lajkove“. Raznih ljudi ima tamo: neki samo prenose informacije koje imaju značaja, neki promovišu svoja dostignuća, a velika većina želi da bude Geri Vajnerčuk i da zadivi masu svojim mudrostima. I sve je to ok. Svako radi ono što mu volja.
Ja iskreno idem da vidim da li ima nekog oglasa za posao i da se…iznerviram. Hehehe, zvuči čudno, ali se stvarno iznerviram zbog nekih komentara, posebno kad su u pitanju utisci o određenoj profesiji, tj. zanimanju. Retko ko blati finansijske analitičare, IT-jevce, biologe, ekonomiste, psihologe, menadžere svih vrsta, matematičare, vozače, magacionere, direktore, zubare, slikare, penzionere… Ali zato HR-ove i koučeve…jedva čekaju da isprozivaju. Čak su i marketingaše ostavili malo na miru. Ne želim da verujem da su ljudi zli i naopaki, već da samo nemaju dovoljno znanja ili mogu da razumeju samo ono što je određeno brojem. Delom je i struka kriva što na pozicijama u HR-u rade ljudi kojima tu nije mesto iz raznih razloga (al’ zar nije tako u svakoj profesiji) ili se predstavljaju samo kao organizatori vrhunskih team buildinga ili sportskih igara. To je deo promovisanja kompanije kao poželjne i samo deo onoga što se radi u HR-u.
I ’ajde onda da malo približim poziciju HR-a, jer sam radila taj posao i imam iskustva. Na stranu što smatram tu poziciju jednako važnom kao i svaku drugu, a posebno što još uvek živa bića rade veći deo posla. U daljem tekstu zvaću tu osobu kadrovik, jer volim taj izraz 🙂
DAKLE…
Kadrovik je po definiciji osoba koja se bavi ili zapošljavanjem ili razvojem zaposlenih ili upravljanjem učinkom zaposlenih ili kompenzacijama ili administrativno-proceduralnim delom. Kažem ili jer u manjim firmama najčešće veći deo ovih poslova obavlja jedna osoba, dok u onim većim, možda bolje reći koje mogu to sebi da priušte, radi više osoba. Svrha kadrovika jeste da pomogne da se biznis unapredi, a to je moguće samo sa kvalitetnim zaposlenima koji se razvijaju sa firmom u celini.
Po obrazovanju najčešće se biraju psiholozi jer mogu da procenjuju ličnost i intelektualne sposobnosti (ali nisu zaposleni da bi „lečili“) ili pravnici zbog poznavanja zakonodavsta. Veoma važno za funkcionisanje zaposlenog su njegovi stavovi, uverenja i upravljanje ciljevima što se veoma uspešno sprovodi kroz koučing, te je i sertifikovani kouč dobar izbor. Smatram da se na ovoj poziciji može naći svako ko je dovoljno otvoren za ljude, ko razume poslovanje i ko u sebi ima dovoljno strpljenja da u ljudima prepozna potencijal i pomogne im da ga ostvare. Kadrovik uvek nešto uči, dodatno se edukuje i testira naučeno.
Kadrovik svakoga dana živi dve uloge koje se međusobno prožimaju. S jedne strane, mora dobro da razume poslovanje svoje firme, poslovne procese, ciljeve, rezultate, industriju i konkurenciju i prosto rečeno kako se zarađuje lova. S druge strane, okrenut je ka zaposlenima, zna njihove slabosti i prednosti i prepoznaje negativne uticaje pojedinaca i različitim tehnikama i alatima utiče na menjanje nekorisnih obrazaca ponašanja i učestvuje u njihovom profesionalnom razvoju. Dakle, za kadrovka je najvažnije znanje u…svemu 🙂 A zar nije tako i u ostalim profesijama?
I…
Osnovni zadatak kadrovika je da popuni upražnjeno radno mesto, što bi rekli da raspiše oglas i pronađe novozaposlenog. A da bi to mogao da uradi, mora da zna šta će da osoba da radi, koje znanje i iskustvo mu je za to potrebno, ciljeve koje mora da ostvari i na kraju kako će se ta osoba uklopiti u slagalicu. Ono što ljudi pretpostavljaju jeste da kadrovik sprovodi diskriminatorsku politiku prema kandidatima, što verovatno neki i rade, ali pravi profesionalac pažljivo bira prema poziciji, a ne prema ličnim afinitetima. Koliko god da boli, ne mogu svi kanditati biti pozvani na razgovor. Za jednu poziciju se prijavi i do 300 kandidata i svašta se nađe među CV-jevima: od nepismenih do prekvalifikovanih. Kadrovik ima kriterijume za selekciju, ocenjuje ih i donosi odluku o pozivu u drugi krug. Uvek argumentuje svom pretpostavljenom zašto se odlučio za nekog kandidata. Svaka firma ima svoje procedure za odabir kandidata i dosta zavisi od strukture same firme i potreba razvoja pozicije – da li se traži početnik ili osoba koja ima iskustva.
Na razgovoru za posao on je već u boljoj poziciji, pa nema potrebe da pred kandidatom pokazuje koliko je moćan i nenadj*biv, nego da opusti kandidata kako bi se on predstavio u najboljem svetlu. Pravi kadrovik nikad nije u prvom planu. Svašta sam i ja viđala na razgovorima i kad osetim da nema ništa od toga i ja budem ko… krpa. Kadrovik je taj koji pokreće energiju. Veoma je važno razumeti da ljudi najčešće poistovete ličnost sa profesijom i skloni su generalizaciji, pa će na osnovu jednog iskustva, bilo da je pozitivno ili negativno, zaključiti da su svi isti ili će imati pogrešnu sliku o tom poslu.
Dobar kadrovik prati kompanijske rezultate koji zavise od zaposlenih i reaguje odmah ukoliko ne ide po planu. Cilj se ne menja, samo način ostvarenja i kroz razgovor za zaposlenim daje predlog nove strategije – od dodatne obuke do promene projekta. Utiče na motivaciju zaposlenih, prati zadovoljstvo ili nezadovoljstvo zaposlenih, razmišlja kako dalje. Kreira razvojni plan zaposlenih zarad ostvarenja viših ciljeva koji su kompatibilni sa ličnim. Kadrovik učestvuje u definisanju platnih razreda, odnosno daje predloge za bonuse i stimulacije na osnovu ocene radnog učinka. Obavezno učestvuje u postupku kada nekog treba kazniti, izreći opomenu ili dati otkaz. Vodi evidenciju o prisustvu i odustvu zaposlenih, učestvuje u kreiranju procesa i procedura i ako zna radi obračun plata. Bavi se i pravnim poslovima vezanim za radne odnose. Kadrovik se bavi i analitikom (eto i brojeva). Ima osoba koje su silom prilika radile sve ovo ali dobro je izdvojiti jedan deo poslova i fokusirati se na to.
Kad ljudi pomisle na kadrovika prvo što im padne na pamet je komunikacija. Kadroviku je jako važna kvalitetna razmena mišljenja kako sa zaposlenima tako i sa menadžerima. Nije uloga kadrovika da bude samo drugar sa zaposlenima ili glavnim šefom, da se zajedno žale na uslove rada i ogovaraju nego da zaposlenima omogući da svoj posao obavljaju na najbolji mogući način, a da glavni šef bude zadovoljan. A glavni šef je zadovoljan samo kad „keš teče“. Kadrovik mora da inicira razgovor između strana i da pojednostavni informacije. Vrlo često je između dve vatre. Ukoliko dogovor ne može da se postigne, odnosno razlike su nepremostive možda nije do njega nego do klime u firmi, a na kraju uvek ispadne da riba smrdi od glave. To ne znači da je glavni šef uvek kriv ali on je taj koji kreira kulturu, zaposleni je prate. Pogledajte dobro svoje pretpostavljene pa ćete videti o čemu pričam. Ovo treba shvatiti u najboljem smislu: bilo da za šefa imate tiranina ili lidera, očekivaće se da i vi budete takvi barem malo, barem 30% 🙂 Kadrovik ne radi sam, već usko sarađuje sa ostalim kolegama kao i svaki drugi u firmi, ništa on nije poseban.
IPAK…
Sve je ovo bila romantizovana verzija ovog posla. Ona malo manje svetla strana je suočavanje sa stalnim strahom da ciljevi neće biti ostvareni, da ga mnogi ne shvataju ozbiljno, da brojke u izveštajima jasno govore koliki je njegov udeo u razvoju firme, da ga tretiraju kao trošak a ne investiciju, da se bori nekad sa ego tripovima svog šefa i umišljenih kolega, da nema dovoljno dobrih kandidata, da mu se nameće da organizuje zabave jer je to neko pročitao da se radi, da će nabavljati opremu i sredstva za rad, da će morati da se izbori sa tuđim gubitkom posla… Opet se vraćam na glavnog šefa jer on na kraju ima najveći uticaj: ako kadrovika predstavi kao da je niža kategorija zaposlenih od ostalih, tako će ga i drugi tretirati. Zato i kadrovik pažljivo bira gde će i sa kim će raditi. Nije dobro ni kad ima osećaj da će se sve raspasti bez njega jer neće! Kao što se neće raspasti bez direktora finansija, sistem admistratora, kafe kuvarice, komercijaliste, sekretarice, knjigovođe i ostalih.
Biti kadrovik je lep posao. Ja sam imala sreće što sam uvek kretala od nule i tako upoznala skoro svaku poziciju što mi je kasnije olakšalo posao jer sam znala kolilo je zahtevna. Kao i svaki drugi, i ovaj posao ima svoje prednosti i mane – od poznanstva sa puno ljudi do višesatnog kuckanja u Excelu i tumačenja brojki. Ni u ovoj profesiji nema savršenog kadrovika. Do osobe je – neko ko je prijatan, ko voli ljude, ko je pozitivan, ko ima barem malo logike i zdravog razuma i ne osuđuje druge ima dobru osnovu. Ostalo se da naučiti. Naposletku, to je samo zanimanje a biti čovek opredeljenje. I zar nije tako i u drugim profesijama?
Na kraju bih dodala da u ovom tekstu nisam baratala popularnim izrazima koji se mogu pročitati na LinkedInu a koji su možda i doprineli nerazumevanju i bespotrebnom komplikovanju ove profesije koja se suštinski nije promenila od sredine prošlog veka.